Zamisao da se stvori vozilo koje bi se kretalo
snagom sopstvenog motora pojavilo se kada je francuski inzinjer Žosev Kinjo 1756. godine
konstruisao parnu mašinu ali su ljudi zbog njene velicine tražili nova rešenja.
Posle toga je Oto izmislio motor sa unutrašnjem sagorevanjem ( SUS ) motor. Sa 4 takta koji
je kao pogonsko gorivo koristio benzin i vazduh. Svoj konacan oblik u to vreme dali su Dajmler
Krajsler i Karl Benc 1893. god. Kada se vozilo sastojalo od svih bitnijih elemenata za kretanje.
Majbah je izumeo karburator, Danlop je izumeo pneumatik a Boš pouzdan uredjaj za paljenje.
Nakon toga automobil dobija drugaci oblik, postiže vece brzine ali je skup i proizvodi se u malim
serijama. 1893. god. gospodin Henri Ford u proizvodnju uvodi proizvodnu traku,pocinje masovna proizvodnja
i automobil postaje dostupan širim narodnim masama.
1897. godine nemac Rudolf Diesel je konstruisao motor koji je kao pogonsko gorivo umesto benzina
koristio dizel. Ovakav razvoj automobila doprineo je i razvoju teretni vozila koji se koriste za prevoz
tereta i ljudu.